Тридесет први Фестивал тамбурашких оркестара одржан је 15. и 16. новембра у Руми, окупивши десет оркестара из Србије, Румуније, Чешке и Хрватске. Током две фестивалске вечери, на великој сцени Културног центра „Брана Црнчевић“, публика је имала прилику да чује различите извођачке саставе и ужива у богатству традиционалне тамбурашке музике.
Организатори манифестације су Културни центар „Брана Црнчевић“ и Савез тамбурашких друштава, под покровитељством Општине Рума и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Више од шест деценија Рума негује традицију тамбурашких фестивала. Иако су се називи и формати манифестације временом мењали, очувани су континуитет окупљања врхунских оркестара и посвећеност неговању тамбурашке музике.
„Овај фестивал је по једној ствари јединствен, а то је чињеница да траје од 1960. године, од када није прекидао традицију окупљања великих тамбурашких оркестара. Пре 31 годину издвојио се из Фестивала музичких друштава Војводине и не дамо му да се угаси. Мењају се друштвене околности, али култура је увек опстајала и успевала да сачува вредности. Ова ретка појава се у стручном свету веома цени и зато је Рума поносна што је очувала тај континуитет“, рекла је Катарина Филиповић, директорка Културног центра „Брана Црнчевић“.
Током дводневног програма наступили су Тамбурашки оркестар „Бисерница“ КУД-а „Абрашевић“ из Шапца, Каптолачки тамбурашки оркестар из Каптола (Хрватска), Тамбурашки ансамбл „Брач“ из Студенке (Чешка), Темишварски тамбураши из Темишвара, ХКПД „Матија Губец“ из Руме, Дечји тамбурашки оркестар „Плави чуперак“ из Руме, Дечји оркестар Суботичког тамбурашког оркестра, Суботички тамбурашки оркестар и Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић“ из Руме, уз дечје и омладинске тамбурашке саставе.
Подршку очувању тамбурашке традиције и развоју музичког аматеризма истакла је и Снежана Јанковић, помоћница покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
„Са жељом да се очува музичка традиција, Влада Војводине, преко Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, годинама подржава ову значајну манифестацију. Кроз њу се унапређује аматеризам и младим генерацијама пружа могућност да негују тамбурашку музику, која је један од препознатљивих симбола наше Војводине“, истакла је Јанковић.
Фестивал је ревијалног карактера, а трочлани стручни жири, у саставу Дубравко Исаков Цицко, диригент Великог тамбурашког оркестра Радио-телевизије Војводине у пензији, Бојан Тренкић, етномузиколог и директор Музичке продукције РТВ-а, и Александар Дујин, пијаниста, композитор и аранжер, давао је описне и саветодавне оцене наступа. Једна од новина је и увођење наменских композиција писаних за фестивал у Руми, чиме се подстиче стваралаштво и проширује тамбурашки репертоар.
„Знамо сви колико је тешко одржати квалитет и континуитет једног оваквог фестивала. Следеће године увешћемо праизведбу, односно композицију која ће бити први пут изведена, а сваки оркестар мораће да представи нову композицију. Мени је ове године припала част да, на позив организатора, напишем једну композицију која је спремна за извођење наредне године. Зато позивам младе композиторе и ауторе да нам се прикључе, да пишу и да заједно стварамо што више нових дела, јер се из квантитета рађа и квалитет“, рекао је члан жирија Дубравко Исаков Цицко.
Тамбурашка музика у Руми има дубоке корене. Почетком седме деценије 19. века основано је Српско певачко друштво, у оквиру којег је од 1904. године почело организовано тамбурашко музицирање. Савез музичких друштава Војводине изабрао је 1964. године Руму за домаћина Фестивала музичких друштава Војводине, из којег се 1989. године издвојио Фестивал тамбурашких оркестара. Данашња манифестација наставља ту традицију и потврђује место Руме на мапи градова који посвећено чувају и развијају тамбурашку музику.










