После девет деценија покрећу се нови радови на археолошом ископавању античког локалитета Басијана код Доњих Петроваца. Један од најзначајнијих археолошких локалитета на нашим просторима чекао је 90 година да се истраживање настави и открије нека нова сазнања о римском граду који је био центар тадашње текстилне индустрије. Средства за ископавања обезбедио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједнцама, о чему је говорила покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић на синоћном предавању о Басијани које је у Завичајном музеју Рума држао археолог Лазар Марковић.
„Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама је издвојио значајна средства за археолошка истраживања на територији Општине Рума. До сада је секретаријат помагао установе културе у Руми у погледу обнове објеката и инфраструктуре, а новина ове године је да смо одлучили да помогнемо археолошка истраживања. Надам се да ће истраживања открити нешто ново и да ће наш секретаријат и наредне године имати потребу да подржи ископавања на локалитету Басијана, који се сматра једним од значајнијих налазишта на територији Срема. Басијана је неправедно запостављен локалитет где су последња ископавања вршена пре девет деценија. Уговор је потписан, средства су пребачена и чекамо наш Музеј да започне радове“, рекла је Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са версим заједницама.
Носилац пројекта истраживања је Завичајни музеј Рума, са партнерима Филозофским факултетом у Новом Саду и Археолошким институтом у Београду. Према речима Уроша Николића, в.д. директора Завичајног музеја Рума, пројекат предочен Покрајинском секретаријату разматрао се на заједничкој седници Покрајинске и Републичке владе. Након зеленог светла, потписивања уговора и обезбеђивања финасија, радови би требало да почну током септембра или октобра.
„Прво ћемо истраживати базилику, што би требало да да најбрже резултате, с обзиром на то да се она може везати и за период античког рима, касне антике и раног хришћанства. Истраживања су дуга и спора, али нашли смо најбоље партнере. За истраживање читавог локалитета од око 20 хектара потребно је много времена и финансија, али за почетак базилика димензија 20 пута 40 метара може да се истражи и пружи значајне резултате“, рекао је Николић.
У наставку ће се даље истраживати базилика, али и слојеви који се везују за боравак Келта на овим просторима. Идеја је да се успостави контакт и са страним партнерима у погледу истраживања, али и да за неколико година Басијана буде маркетиншки добро промовисана и да се на локалитету код Доњих Петроваца формира и визиторски центар. Крајњи циљ је, према Николићевим речима, да се повежу најзначајнији археолошки локалитети Срема.
Басијана је донекле запостављен археолошки локалитет у јавности, иако је један од најзначајнијих у нашој земљи, рекао је археолог Лазар Марковић. Захваљујући степену заштите, то је данас пашњак поред сеоског гробља на уласку у Доње Петровце, где нису дозвољени било какви пољопривредни радови.
„Људи су чули за Басијану, знају да је то ту негде у Петровцима, знају да је вероватно из римског периода, а један од разлога за то је што су последња истраживања рађена још пре 90 година у време Краљевине Југославије. Изводио их је др Миодраг Грбић, тадашњи археолог у Музеју Кнеза Павла ког је ангажовало Историјско друштво из Новог Сада. Ми ни данас не знамо где се налази материјал са тих ископавања. Вечерас сам хтео да испричам и причу о свим тим људима који су прошли кроз Басијану, о случајним пролазницима, истраживачима, људима који су обавештавали археологе. Прва истраживања су спровођена 1882. године, а у истраживањима археолога се ту се помињу људи чији потомци сигурно још живе у околним местима, попут Вукајловића, Бошковића, Чворкова... Већ после Другог светског рата Басијана је добила статус културног добра од изузетног значаја, што значи да било какво скупљање неких предмета са тог локалитета је било строго забрањено“, објаснио је археолог Марковић.
Басијана је била живо и густо насеље у пограничном делу тадашње римске империје. Сматра се центром тадашње текстилне производње, а након пада Сирмијума овде је била премештена сирмијумска епископија. Након пада царства места замиру, а током средњег века и касније градивни материјал се користио за изградњу околних кућа, чак и средњовековног Купиника. Траг за њено откривање били су римски остаци у кућама виђенијих Румљана током 19.века, што су уочили повереници тадашњег Музеја у Загребу. Трагом информација локалног становништва, Шиме Љубић, ондашњи упосленик загребачког музеја креће прва истраживања 1789, али како прву сонду није ископао на правом месту, тек кроз коју годину ће др Миодраг Грбић археолошке сонде поставити на право место и открити ранохришћанску базилику, потом и подне мозаике, делове подног грејања и слично. Забележен је и податак да су се мештани Доњих Петроваца бунили и тражили обуставу радова, јер им је стока упадала у рупе у којима су археолози радили. Све се то везује за период изградње пруге ( 1882.), и то је време када се Грујић залагао да се локалитет заштити, али пуну заштиту као изузетно значајно културно добро Басијана је добила тек након Другог светског рата. Последња снимања обављена су пре 12 година у сарадњи домаћих и аустријских стручњака уз употребу модерне технологије без потребе за физичким ископавањима. Ипак рад на терену требало би да пружи далеко веће резултате у откривању локалитета античке Басијане, основане у првом веку и која је трајала све до шестог века нове ере.
