У оквиру Румског културног лета 2025, вечерас је у сали Легата Миливоја Николајевића свечано отворена изложба акварела „Свестрани уметник: Николај Петрович Краснов“, посвећена обележавању 160 година од рођења истакнутог руског и српског архитекте и уметника.
Изложбу, коју Завичајни музеј Рума реализује у сарадњи са Друштвом „Русија“, чини 52 дигиталне репродукције акварела насталих током два значајна периода уметниковог живота — у Јалти (1887–1919) и на Малти (1919–1922). Поставка је обогаћена и мултимедијалним садржајем који доприноси бољем разумевању уметничког и животног пута Николаја Петровича Краснова.
На отварању изложбе присутнима се обратила Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, указавши на дубоке и вишевековне културне и дипломатске везе Србије и Русије.
„Уметнички утицај руске школе, директне и индиректне везе српског и руског двора, као и дело Краснова, представљају неисцрпно наслеђе. Он није био само царски архитекта, већ човек чији је рад обликовао идентитет Београда и Србије у целини. Његова дела попут Архива Србије, зграде Владе и Министарства иностраних послова, остају као трајни сведоци једне изузетне епохе. Ова изложба је више од културног догађаја – она је подсећање на допринос који је један човек оставио у две земље", поручила је Ћирић Бошковић, прогласивши изложбу отвореном.
У име Националног савета руске националне мањине и Друштва сународника и пријатеља Русије „Русија“, присутнима се обратила Маријана Младеновић.
„ Ова изложба настала је као заједнички пројекат министарстава културе Србије и Руске Федерације, прво је представљена у Скупштини Србије, а потом је путовала кроз бројне градове. Велико нам је задовољство што је сада у Руми и што је укључена у програм Румског културног лета. Николај Краснов није био само руски, већ и српски архитекта. Он је волео акварел као технику, посебно га негујући током боравка на Малти. У овој изложби можемо видети ту његову ликовну страну, коју је упоредо развијао са архитектуром", рекла је Младеновић, нагласивши важност неговања културне сарадње двеју земаља.
Директор Завичајног музеја Рума Урош Николић подсетио је на вишеслојност Красновљевог уметничког идентитета.
„Акварели које излажемо вечерас откривају дубину уметничког сензибилитета човека ког најчешће повезујемо са монументалним грађевинама. Његова архитектура добија нову димензију када схватимо да је та иста рука која је цртала планове за репрезентативне објекте, истовремено сликала аквареле препуне поетике. Уметност у његовом раду није била само средство – већ суштина", истакао је Николић.
Свечаности отварања присуствовали су и помоћник председника Општине Рума Стеван Ковачевић, као и помоћница покрајинске секретарке Снежана Јанковић, уз велики број љубитеља културе, историје и уметности. Програм је обогаћен и поетским сегментом у извођењу Зденка Лазара, мастер професора руског језика, који је надахнуто рецитовао стихове руске поезије.
Изложба ће бити отворена за посетиоце у наредним недељама у простору Завичајног музеја Рума.
