Предавање под називом „Историја румских биоскопа“, које је приредио Драган Цакић из Ворки тима Рума, привукло је вечерас у Завичајни музеј Рума многе заљубљенике у филм, историју града и носталгију. Посетиоци су имали прилику да се кроз визуелно богату презентацију упознају са златним добом биоскопске културе у Руми.
Цакић, који већ више од двадесет година истражује филмску историју града у оквиру Ворки тима, истакао је да је ово предавање прво у троделној серији, којом ће бити обухваћена целокупна историја румских биоскопа. Вечерашњи део обрадио је период од 1912. до 1940. године – од појаве првог сталног биоскопа у Руми, „Олимпије“, смештеног прекопута данашње „Грчке цркве", до почетка звучног филма и ширења биоскопске мреже у међуратном периоду.
„Када смо основали Ворки тим, желели смо да истражујемо све што има везе са филмом у Руми. Тако смо открили да је 2012. године било тачно 100 година од оснивања првог биоскопа у граду. Од путујућих до сталних биоскопа, Рума је у међуратном периоду имала и до шест биоскопа, што је задивљујући податак имајући у виду да је 1934. године у граду живело нешто више од 13.000 становника“, истакао је Цакић.
Током предавања приказани су оригинални филмски плакати, огласи и програми из тадашње штампе, као и инсерт из чувеног филма Бен Хур, који је у Руми приказан 1933. године. Публика је сазнала и да је већ 1930. у Руми приказан први звучни филм, што је био велики корак за тако мало место.
„Ти рани румски биоскопи били су приватни, али се већ тада водило рачуна о репертоару и публици. Приказивани су и блокбастери, али и европски филмови са друштвеном и уметничком поруком. Биоскоп је био и остао посебно место – не само за гледање филма, већ и за доживљај који почиње већ испред његових врата“, поручио је Цакић.
Најављено је да ће наредна два предавања обухватити период од 1940. до краја 20. века, као и савремене изазове биоскопа у Руми. Архивски материјал који је приказан делом је из збирке Завичајног музеја, а публици је поручено да и даље траје истраживање о појединим мање познатим румским биоскопима.
Цакић је завршио речима румског хроничара и аутора монографије „Ниједан дан без биоскопа", Бошка Пауковића: „Биоскоп није само место за филм – он је део колективне културе и идентитета једног града“.
