Богата историја румског соколског друштва неизоставан је део културног наслеђа нашег града.
Тим поводом у башти Градске библиотеке „Атанасије Стојковић" вечерас је председница Општине Рума, Александра Ћирић, у својству кустоскиње историчарке, одржала предавање “Румски соколи и њихово наслеђе".
Председница се осврнула на оснивање соколских друштава у Руми 1905. године. Српски соко основан је 19. маја, а Хрватски соко 31. маја, прве старешине су биле др Жарко Миладиновић и Матија Зима. Крајем двадесетих и почетком тридесетих година 20. века бележи се процват соколских друштава у целој земљи и тада у Руми долази до спајања Српског и Хрватског друштва у Соколско друштво Рума.
Председница Ћирић је напоменула да је соколски покрет међу првима промовисао једнакост мушкараца и жена, те да спортски резултат није био примарни циљ организације, већ стварање физички здраве нације.
Поред презентације, за Словене, посебно значајног наслеђа, у фокусу су били артефакти соколског удружења које је активно било у нашем граду током прве половине прошлог века.
Завичајни музеј Рума чува вредне предмете који сведоче о овом делу прошлости нашег града, а публика је имала прилику да се упозна са три најзначајнија.
„Повеља о изградњи Соколског дома у Руми, документ који сведочи о успеху рада румског соколског друштва и утицају његових водећих чланова. Приказује нам колико је ова организација била активна и како је остварила позитиван утицај на локалну заједницу. Друга два предмета која су две сачуване заставе, које су симболично повезане са соколским покретом. Ове заставе нам пружају увид у богату историју овог друштва и представљају велики понос румских сокола. Оне симболизују храброст, слободу и заједништво, вредности које су биле дубоко укорењене у соколском покрету“, поручила је председница Ћирић.
На предавању је било речи и о соколском наслеђу које није сачувано – Соколски дом је био кратког века, али великог значаја за румски соколски покрет и ондашње друштво. Соколски дом се налазио на локацији данашње пјацете Мала фонтана преко пута Градског трга и изграђен је 1939. године.
Његова изградња својеврсно је сведочанство о успешном раду румског соколског друштва и утицају и реномеу водећих чланова друштва. За његову изградњу прилоге је дало чак 148 појединаца и удружења, а планом је била предвиђена и доградња Соколског дома, али због Другог светског рата до реализације те идеје никад није дошло.
Како су се мењале друштене околности, државно уређење, тако се мењао и однос према соколским друштвима, па је тако некада славна организација после Другог светског рата доживела и потпуну забрану рада.
