Највећи румски еколошки пројекат - затварање, санирање и рекултивација градске депоније, локална самоуправа спроводи уз велику подршку Министарства заштите животне средине.
Вишедеценијски проблем одлагања комуналног отпада у Руми решен је прикључивањем наше општине систему одлагања отпада на регионалну депонију „Срем – Мачва“, а сада одговорним приступом заштити животне средине започео је процес који се одвија у две фазе, прво санације, а потом и рекултивације депоније, која је представљала велику опасност, како за екологију, тако и за живот и безбедност људи.
Пре затварања депоније на локацију смештену тик уз магистрални пут М21, ваздушном линијом удаљене од центра града не више од 2 километра, на дневном нивоу стизало је и више од 150 кубика комуналног отпада.
Министарство заштите животне средине је за решавање великог еколошког проблема у Руми само у прву фазу инвестирало око 200 милиона динара, па је тако радове на санацији данас обишла и министарка Ирена Вујовић. Министарка Вујовић је у друштву председнице Општине Рума Александре Ћирић и заменице Биљане Поповић Јовановић обишла радове који су започели у мају ове године, а обухватају површину од око девет хектара.
„Желим да се захвалим председници Општине Рума Александри Ћирић пре свега на изузетној храбрости, јер требала је велика храброст и одлучност да грађанима промените навику, не само грађанима Руме и околних места који су сигурно користили овај простор преко 40 година. Са тим је сада готово, јасно сте поручили то је прошлост, поставили сте траку и наравно паралелно са тим организовали сте систем транспорта свог отпада, купили додатну опрему како би модернизовали ЈП „Комуналац“ и омогућили да се по европским стандардима решавају еколошки проблеми. Зато смо врло радо подржали румски пројекат и заједнички смо обезбедили готово 300 милиона динара. Заиста Рума има одлучност да решава у потпуности еколошке проблеме и да све те ружне слике и озбиљно загађење земљишта и аерозагађење, да све то да буде прошлост“, поручила је министарка Вујовић и оценила да је изузетно важно подићи ниво свести и одговорност свих нас, грађана Србије, како би се очишћене локације сачувале.
Председница Ћирић је подсетила на своје обећање када је ступила на председничку функцију да ће Руму учинити лепшом, чистијом и зеленијом средином, захваливши се министарки Ирени Вујовић и Министарству заштите животне средине што су препознали искрену вољу и труд да се румска општина учини чистијом и здравијом средином за живот.
„Ми смо прошле године у јануару затворили депонију, то је наш вишедеценијски проблем и једно ругло наше општине самим тим што се налази 2 и по километра од града и у близини магистралног пута М21. Није било довољно само затворити депонију и тако решити овај вишедеценијски проблем. Затворили смо и низ дивљих депонија у општини. Отпад смо почели одвозити на регионалну депонију „Срем-Мачва“. Такође смо радили на подизању свести наших грађана, набавили смо додатне контејнере за сваку месну заједницу како сеоску тако градску. Поставили смо контејнере на места где је то грађанима одговарало, како би спречили стварање поновних дивљих депонија. Уложили смо преко 115 милиона динара у механизацију нашег ЈП "Комуналац", купили смо нове велике аброл контејнере са камионима, аутоподизаче, све оно што је било неопходно како би могли да ефикасно и што брже одвозе тај отпад од месних заједница до регионалне депоније „Срем-Мачва“, изјавила је председница Ћирић.
Прва фаза радова обухвата убрзано контролисано отплињавање депонијског гаса, редистрибуцију отпада који се налази ван граница ове парцеле, као и постављање система за термички третман депонијског гаса. Такође, планирано је формирање приступног пута ка депонији и сабирним станицама, где ће се управљати системом за сакупљање и дистрибуцију депонијског гаса до постројења за третман.
У склопу ове фазе изградиће се и ободни земљани канали за прикупљање атмосферских падавина, биће постављена интерна прекривка преко депоније, те ограда и капија како би устпоставили контролисани улаз и излаз са ове локације.
Друга, завршна фаза, планирана је за наредну 2024. годину, када ће уследити и озелењавање простора, садња траве, зимзеленог растиња и друге вегетације.
