Одбор за верску наставу Епархије Сремске и захвалне генерације румских ђака, уз подршку румских школа и институција културе организовали су синоћ у Великој дворани Културног центра „Брана Црнчевић" приредбу под називом „Румском школству с љубављу".
Догађај је организован са циљем да се пружи подршка учитељима, наставницима, професорима, ученицима и родитељима, али пре свега да се ода захвалност просветним радницима за свеокупно уложени труд у образовање и васпитање генерација и генерација румских ђака.
Уметничко вече проткано традиционалним нотама, са јасном упућеном поруком да су љубав, поштовање, разумевање и међусобно помагање потребнији нашем друштву више него икад, отворио је Хор ученика ОШ „Змај Јова Јовановић", којим је дириговала Бојана Маховац.
Уводну реч дао је др Војислав Јелић, професор Филозофског факултета у Београду нагласивши да су породица, школа и држава основни стубови сваког друштва.
„На цивилизацијском и културном нивоу то су стубови који чине свако друштво. Они не могу једни без других, морају увек да буду заједно. Тамо где имамо здраве чланове породице, имаћемо и добру школу, а после и уређену државу. Не можемо проблеме решавати делимично, парцијално, морамо их сагледати у целости, јер нису недаће задесиле искључиво само наш народ, већ је сигурно човек на планети у проблему“, казао је др Јелић испричавши и поучну причу о важности гледања врлина код људи, а не искључиво мана, завршивши своје излагање надом да више нико никад неће украсти пролеће Србији, као што је то учињено недавним трагедијама.
У синоћњем програму су учестовали и Јасмина Трумбеташ Петровић, првакиња београдске опере, уз клавирску пратњу Катарине Ракановић из Руме. Сјајна Миа Матић ученица румске ОШ „Душан Јерковић" пред бројном публиком представила је свој раскошни рецитаторски таленат.
Песник Благоје Рогач песмама „Писмо учитељу“ и „Стани мало страшни свете“ невиним, емотивним стиховима сатканим из душе је измамио громогласне аплаузе публике, баш као и драмска уметница Биљана Ђуровић. Маесталном глумом Биљана је кроз лик Надежде Петровић Румљанима дочарала сав ужас рата, судбине српских рањенике у ваљевској болници, а потом је упутила и критику модерном друштву казивајући речи Светог владике Николаја Велимировића.
Београдски мушки хор под диригентском палицом протођакона Владимира Руменића вече је украсио сплетом духовних песама уз додатак романсе Јована Јовановића Змаја „Тихо ноћи".
Музичко - просветни програм сјајном изведбом употпунио је Градски тамбурашки оркестар "Бранко Радичевић", са уметничким руководиоцем Смиљаном Јанчић.
Директорица ОШ „Змај Јова Јовановић" Жаклина Неговановић је изразила наду да ће оваква свечаност постати традиционална, нагласивши да је част и привилегија радити у просвети, али да тај посао носи огромну одговорност.
„Главно оружје сваког човека мора бити знање, а ми као просветни радници имамо одговорност и према прецима и према потомцима. Ми стварамо будуће генерације ове земље, а тиме и будућност наше земље. У рукама наших професора и учитеља налази се будућност свих нас. Српско школство је постојало захваљујући духовним основама, које је поставио Свети Сава на темељима православља. У смутним и претешким временима то је била једина светлост и пут за спас српског рода. На нама је да то одржимо и наставимо, да друштво у којем живимо унапредимо и оплеменимо", поручила је директорица Неговановић.
