Отргнут од заборава, стари обредни обичај „Краљице“, који се на јединствен начин кроз поворку девојака обучених у најлепше ношње одржава у нашем граду, на други дан Духова, а све захваљујући ангажману Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ и уметничког руководиоца Петра Поповића, вечерас је у Културном центру „Брана Црнчевић“ детаљно представљен свим заљубљеницима у традицију и наше богато културно наслеђе.
„Краљице“ представљају поворку лепо обучених и накићених девојака које својим песмама и игром доносе берићет и благостање домовима које посете, а о њима су вечерас говорили Петар Поповић, уметнички руководилац АНИП-а „Бранко Радичевић“ и Јелена Арсеновић, етнолошкиња Завичајног музеја у Руми.
Краљице су готово увек су ишле на Духове (Св. Тројица) и тада су их домаћини примали у своја дворишта где су после отпеваних песама добијале разне дарове. У неким крајевима ово је била прилика да „Краљице“ погледају где има који момак за женидбу а и да им ово буде својеврсна промоција. Још Вук Стефановић Караџић бележи њихово постојање на простору Срема, могло се чути на предавању организованом у оквиру манифестације Културно лето.
Подсетимо, 1. јуна 2015. године Краљице (чланице АНИП-а „Бранко Радичевић“ Рума) су поново кренуле Румом. Обилазиле су домаћинства и установе као и све оне који су их свраћали у домове. Циљ је био да се обичај врати у народ и да се преноси на млађе генерације, те да своју традицију са поносом сачувамо.
Јелена Арсеновић је напоменула да је обичај сам по себи вишеслојан и може да се посматра са неколико аспеката, те да он у себи има елементе и претхришћанске традиције, али и да је у прошлости био значајан за заједницу, породицу и појединца.
„Као и већина обичаја који се везује за годишњи циклус празника, тако и овај обичај обредне поворке „Краљица“ има своје паганске, претхришћанске елементе који се јасно уочавају, а са друге стране дата му је хришћанска основа тако да је амбивалентан и та објашњења и хришћанско и претхришћанско се некако преклапају, а у суштини у томе је и чар и богатство наше народне традиције“, оценила је кустоскиња Завичајног музеја Рума.
Враћању старог обичаја у Руму претходило је трогодишње истраживање, истакао је Петар Поповић, које је било веома изазовно, јер писаних трагова није било много.
„Окосница истраживања је била једна песма и једна фотографија, који су нам помогли да се вежемо за Срем и за Руму и да даље наставимо са реконструкцијом обичаја. „Краљице“ представљају поворку лепо обучених девојака у најлепше ношње. Закићене су дукатима, подељене су међу собом по улогама. То су краљеви, краљице, горњи певачи, доњи певачи, барјактари и краљичица као централна личност целе поворке. Оне проносе благослов који је свештеник дао. Први пут када крећу у поворку оне долазе прво у цркву, причешћују се, добијају благослов од свештеника и даље тај благослов проносе по заједници“, рекао је Поповић и додао да се том приликом певају најразноразније песме.
„Још код Вука се бележе 23 различите песме, за домаћина, за домаћицу, за неудато момче и девојче, за девојчицу, за мало дете, ђаче и тако даље. Ми смо успели да реконструишемо неке од песама по записима и оне се данас певају у Руми“, казао је Поповић.
Општина Рума је подржала пројекат „Краљице“ од самог почетка, његове почетне фазе, истраживања, сакупљања потребних информација до саме реализације. Обичај сада сам по себи постаје традиција и враћа се у оне оквире где му је одувек и било место, међу народ.
