Vesti
Naučni skup „Srem – srpski narod i istorija“
Naučni skup „Srem – srpski narod i istorija“ održava se danas u Zavičajnom muzeju Ruma, u saradnji sa Maticom srpskom, povodom obeležavanja velikog jubileja – 200 godina postojanja ove značajne kulturne ustanove.
Pokrovitelj skupa je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Skup je okupio brojne istoričare, istraživače i kulturne radnike, sa ciljem da se osvetle različiti aspekti istorije Srema i njegov značaj za srpski narod kroz vekove.
Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Aleksandra Ćirić Bošković istakla je da se ove godine obeležava veliki jubilej – dva veka od osnivanja Matice srpske, ustanove koja je, kako je naglasila, „čuvala i baštinila srpsku kulturu, istoriju i tradiciju“.
„Kroz Maticu srpsku srpski narod se borio za očuvanje svog identiteta, kulture i vere na prostoru nekadašnje Habzburške monarhije. Ovo je veoma značajan dan za Rumu i čitav Srem, jer imamo priliku da čujemo koliko je ovaj prostor bio važan za opstanak i razvoj srpskog naroda“, poručila je Ćirić Bošković.
Generalni sekretar Matice srpske dr Milan Micić podsetio je da ova institucija, pored 200 godina postojanja, obeležava i dva veka izlaženja „Letopisa Matice srpske“, najstarijeg književnog časopisa na svetu koji i danas izlazi.
„Osnovana je sa ciljem negovanja kulture i identiteta srpskog naroda u vremenu kada su Srbi živeli u različitim državama. I danas, kao i u ono vreme, Srbi su izdeljeni na više granica, žive u više država i obaveza Matice srpske je da deluje na celokupnom srpskom kulturnom prostoru“, rekao je Micić, dodajući da je značajno što se jubilej obeležava i u Rumi, u saradnji sa lokalnim institucijama.
Pomoćnik predsednika Opštine Ruma za obrazovanje i kulturu Stevan Kovačević naglasio je da je tema skupa „inspirativna i neiscrpna“, te da će doprineti boljem razumevanju istorije srpskog naroda na ovim prostorima.
„Posebno me raduje što će naša kulturna javnost imati prilike da neposredno čuje rezultate najnovijih istraživanja“, rekao je Kovačević.
Program naučnog skupa podeljen je u sesije. U prvom delu skupa govori se o temama kao što su uloga akademika Slavka Gavrilovića u istoriografiji Srema, o Sremu u vreme austro turskih ratova, kao i o privrednim i kulturnim prilikama u 18. i 19. veku. Posebna pažnja posvećena je i ulozi žena u društvenom životu, kao i pitanjima identiteta Srba u Sremu tokom Prvog svetskog rata.
Druga sesija donosi predavanja o Sremu u Kraljevini SHS/Jugoslaviji, srpsko hrvatskim odnosima nakon Prvog svetskog rata, školstvu i arhitekturi između dva rata, ali i stradanju civilnog stanovništva tokom Drugog svetskog rata.
U trećoj sesiji razmatraju se teme od srednjovekovne numizmatike i arhivske građe, do savremenih interpretacija kulturnog nasleđa i uticaja klimatskih prilika na život stanovništva Srema.
Na kraju, istaknuto je da je Opština Ruma u prethodnom periodu uložila značajna sredstva u rad Zavičajnog muzeja, kako bi ova ustanova dobila adekvatne prostorne i tehničke uslove za delovanje, što, kako je ocenjeno, muzej svojim programima i aktivnostima u potpunosti opravdava.
