Vesti
Predavanje o srpskom viteštvu „Vitez nije samo ratnik – on je vrednost”
Publika u Gradskoj biblioteci „Atanasije Stojković“ u Rumi uzivala je sinoć u predavanju „Srpsko srednjovekovno viteštvo“, koje je vodio arheolog, istoričar i pisac Marko Aleksić, jedan od vodećih stručnjaka za srpski srednji vek. Govoreći o duhovnim i materijalnim obelezjima srpske viteške tradicije, Aleksić je publiku poveo na putovanje kroz vreme – od dvora cara Dušana, preko despota Stefana Lazarevića, do epskih junaka i univerzalnih vrednosti koje viteštvo nosi i danas.
„Viteštvo nije samo istorijski pojam – to je vrednosni sud“ istakao je Aleksić. „Kada kazemo da je nešto viteški, mi ne opisujemo samo čin, već donosimo sud o tome šta je dobro, plemenito, uzvišeno. Društvo koje u sebi nosi i neguje viteške vrednosti ima istorijski i civilizacijski legitimitet“, pojasnio je Aleksić
Publika je imala priliku da sazna kako je izgledao zivot jednog viteza u srednjovekovnoj Srbiji – kakav je nosio oklop, kako su izgledali njegovi mačevi, kakvu ulogu je imao u društvu i koje duhovne vrednosti su ga oblikovale. Aleksić je posebno istakao ulogu cara Dušana, koji je organizovao viteške turnire na svom dvoru, kao i despota Stefana Lazarevića, koga je nazvao „najvećim vitezom Juznih Slovena“, i po poštovanju koje je uzivao od savremenika i po ličnim i ratničkim osobinama.
„Najveći viteški podvig na ovim prostorima svakako je podvig Miloša Obilića“ naveo je Aleksić. „I nije to samo naš sud – dubrovački renesansni pisci, u duhu svoga vremena, nisu se divili Ahilu ili Hektoru, već upravo Milošu Obiliću. On je bio simbol vrhunske viteške vrednosti – ne samo lokalne, već univerzalne“, naglasio je Aleksić.
Posebno je bio upečatljiv deo predavanja u kom je Aleksić govorio o Marku Kraljeviću, kao simbolu viteštva u kulturi celog Balkana. „Marko Kraljević, odnosno istorijska ličnost Marko Mrnjavčević, postao je ne samo epski junak, već kulturološki fenomen. On je oličenje junaka koji nosi ne samo hrabrost i silu, već i duhovnost i čovečnost“, smatra Aleksić.
Aleksić je podsetio i na zanimljivu činjenicu da je njegova knjiga „Srpske zemlje pre Nemanjića“ uvrštena u zvaničnu univerzitetsku literaturu na Katedri za istoriju, što je prvi put da je delo jednog arheologa steklo takav status. Njegova studija o mačevima takođe je dobila međunarodno priznanje – američki institut koji se bavi isključivo proučavanjem mačeva uvrstio ju je među pet najboljih knjiga ikada napisanih na tu temu.
„Istrazivanja o viteštvu nas uče ne samo o ratništvu, već i o vrednostima koje prevazilaze istorijski kontekst. Vitez više nije na konju, ali viteštvo kao ideja – čast, hrabrost, uzvišenost – zivi i danas“, zaključio je Aleksić.
Tokom predavanja, Marko Aleksić se posebno osvrnuo i na lik Milunke Savić, koju je nazvao „vitezom 20. veka“ i simbolom viteštva u savremenoj epohi.
„Milunka Savić je bila vitez u punom smislu te reči. Ugled koji je uzivala kod najvećih sila sveta svedoči o tome da su u njoj prepoznali samu suštinu viteštva — hrabrost, pozrtvovanost i čast. Ona je bila vaspitana na usmenoj tradiciji našeg naroda, a njene vrline svedoče da je viteštvo u srpskoj kulturi prezivelo duboko do 20. veka. Dovoljno je reći da je ona najodlikovanija je zena u istoriji ratovanja “, istakao je Aleksić.
Ovo predavanje, po oceni prisutnih, bilo je više od istorijskog izlaganja – predstavljalo je poziv da se srpska viteška tradicija sagleda kao deo kulturnog i moralnog nasleđa koje zasluzuje da se čuva, proučava i prenosi budućim generacijama.
