Научни скуп „Срем – српски народ и историја“

Научни скуп „Срем – српски народ и историја“ одржава се данас у Завичајном музеју Рума, у сарадњи са Матицом српском, поводом обележавања великог јубилеја – 200 година постојања ове значајне културне установе.

Покровитељ скупа је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Скуп је окупио бројне историчаре, истраживаче и културне раднике, са циљем да се осветле различити аспекти историје Срема и његов значај за српски народ кроз векове.

Покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић истакла је да се ове године обележава велики јубилеј – два века од оснивања Матице српске, установе која је, како је нагласила, „чувала и баштинила српску културу, историју и традицију“.

„Кроз Матицу српску српски народ се борио за очување свог идентитета, културе и вере на простору некадашње Хабзбуршке монархије. Ово је веома значајан дан за Руму и читав Срем, јер имамо прилику да чујемо колико је овај простор био важан за опстанак и развој српског народа“, поручила је Ћирић Бошковић.

Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић подсетио је да ова институција, поред 200 година постојања, обележава и два века излажења „Летописа Матице српске“, најстаријег књижевног часописа на свету који и данас излази.

„Основана је са циљем неговања културе и идентитета српског народа у времену када су Срби живели у различитим државама. И данас, као и у оно време, Срби су издељени на више граница, живе у више држава и обавеза Матице српске је да делује на целокупном српском културном простору“, рекао је Мицић, додајући да је значајно што се јубилеј обележава и у Руми, у сарадњи са локалним институцијама.

Помоћник председника Општине Рума за образовање и културу Стеван Ковачевић нагласио је да је тема скупа „инспиративна и неисцрпна“, те да ће допринети бољем разумевању историје српског народа на овим просторима.

„Посебно ме радује што ће наша културна јавност имати прилике да непосредно чује резултате најновијих истраживања“, рекао је Ковачевић.

Програм научног скупа подељен је у сесије. У првом делу скупа говори се о темама као што су улога академика Славка Гавриловића у историографији Срема, о Срему у време аустро-турских ратова, као и о привредним и културним приликама у 18. и 19. веку. Посебна пажња посвећена је и улози жена у друштвеном животу, као и питањима идентитета Срба у Срему током Првог светског рата.

Друга сесија доноси предавања о Срему у Краљевини СХС/Југославији, српско-хрватским односима након Првог светског рата, школству и архитектури између два рата, али и страдању цивилног становништва током Другог светског рата.

У трећој сесији разматрају се теме од средњовековне нумизматике и архивске грађе, до савремених интерпретација културног наслеђа и утицаја климатских прилика на живот становништва Срема.

На крају, истакнуто је да је Општина Рума у претходном периоду уложила значајна средства у рад Завичајног музеја, како би ова установа добила адекватне просторне и техничке услове за деловање, што, како је оцењено, музеј својим програмима и активностима у потпуности оправдава.