img

Вести

Културно лето - Сећање на румског хроничара Богдана Рајаковца

img

Print

У прелепом амбијенту лапидаријума Завичајног музеја Рума синоћ је одржано вече посвећено Богдану Боци Рајаковцу, хроничару нашег града, педагогу и уметнику који је својим животом и делом оставио неизбрисив траг у румској култури у другој половини двадесетог века.

О популарном чика Боци је говорио Ђорђе Бошковић, музејски саветник историчар, а повод је била 25. годишњица од смрти културног прегаоца, о коме Румљани недовољно знају.

"Иако је његов живот обележен целим двадесетим веком, рођен је у Хабсбуршкој монархији, живео је, радио и школовао се у Краљевини Југославији, а после рата у СФРЈ. Нажалост, чињенице о његовом животу и његовом раду су мало познате Румљанима, тако да ова прича о њему треба да послужи да се они који су га лично знали подсете њега, а већина оних који га нису знали, да се упознају са његовим животом и радом", казао је Бошковић.

"Кад сам помињао тај неизбрисив траг у румској култури првенствено сам мислио на Завичајни музеј, јер је Рајаковац био наш колега, кустос који је музеју оставио после смрти озбиљну заоставштину са око 350 књига, велики број докумената значајних за прошлост Руме и збирку приватних докумената и предмета. Интересовање за Богдана Рајаковца се појавило и ван Србије. Наш бивши суграђанин, архитекта Владимир Матиoни који живи у Загребу је 2012. године објавио књигу на основу збирке чланака које је Богдан Рајаковац између два светска рата писао у Загребу у часопису Ново доба, између 30. и 40. године", истакао је Бошковић.

Синоћно предавање је илустровано фотографијама и документима из чика Боцине архиве, а на самом почетку вечери приказан је исечак из емисије "Варошарије", која је снимана 1989. године, где је Рајаковац интервјуисан као најстарији и најбољи познавалац румске историје.

О колеги, професору и знаменитом суграђанину говорили су и Бошко Неговановић, који је са њим сарађивао на емисијама из области културе у Радио Срему, затим и професор историје Марко Лош који је Рајаковца упознао на Гомолави 1972. године, као и Марија Станојчић Срака која је била ученица професора Богдана Рајаковца. Сви га се сећају као скромног човека, широког знања, продорног погледа, који је без сујете знао да саслуша и уважи туђе мишљење.




Важни линкови
  • Буџет Општине Рума
  • Грађански водич кроз буџет
  • Конкурси за пројекте
  • Информатор о раду
  • Статут општине Рума
donor
donor
donor
donor