img

Вести

Представљен драгоцени експонат Завичајног музеја - Повеља цара Франца I румским занатлијама

img

Print

Изложба „Повеља цара Франца I румским занатлијама“ представила је румској публици један од најзначајнијих и највреднијих експоната из историјске збирке Завичајног  музеја Рума, а реч је о рестаурираној царској, односно цеховској повељи која је додељена  румским занатлијама далеке 1818. године.

Ова повеља говори о томе да је Рума имала добар привредни развој још почетком 19.века, да је важила за један од значајних занатлијских центара на територији тадашње Хабзбуршке монархије, казала је на отварању вечерашње  изложбе председница Општине Рума Александра Ћирић.

Ово је један од најзначајних докумената, царска привилегија додељивана је само развијеним и великим занатским центрима како би се подстакао даљи развој те привредне гране. У том периоду када је наш град добио овај сада вредни експонат, Рума је бројала преко 38 различитих занатлија, а од занатства је живело преко 1.200 становника тадашњег трговишта Руме. Тако да  је ово веома драгоцен експонат који има вишеструку вредност и значај у културном, историјском, уметничком, па и привредном смислу, јер говори о свеобухватно о развоју Руме и њеном значају“, оценила је председница Ћирић.

Повељом цара Франца Првог 1818., којом је установљен Цех занатлијски у Руми, дефинисани су односи између шегрта и мајстора, како се постаје калфа, како се полаже за мајстора, која је чланарина, као и данас када се улази у неко удружење, напоменула је ауторка изложбе кустоскиња историчарка Снежана Јанковић.

Повеља је писана на латинском језику, састоји се од 16 пергамент листова у којима су дати чланови, одредбе по којима је радило тадашње занатско удружење. Повеља је значајна као историјски извор првог реда, где налазимо имена и презимена занатлија, где налазимо 135 занатлија у мајсторском звању, а поред њих ту су и калфе и шегрти, јер је сваки мајстор имао по једног или двојицу калфи или шегрта. То је значајан број, јер је занатство било изузетно развијено у то време, значајна привредна грана која је гурала Руму напред, која је допринела њеном развитку“, напоменула је Снежана Јанковић.

Међу румским занатлијама било је ћурчија( крзнари), лицидера, часовничара, тесара, зидара, кровопокривача, торбара готово свих могућих заната који су тада постојали.

На изложби у Завичајном музеју изложена је и метална кутија у којој је Повеља цара Франца I румским занатлијама чувана током пута на Миленијумску изложбу у Будимпешти 1896. године, а захвајући дигитализацији сви посетиоци изложбе су у сали легата др Романа Соретића могли посредством touch screeen екрана детаљно прелистати овај важан историјски документ.

Изложба коју свакако вреди погледати отворена је у наредних месеца дана.




donor
donor
donor
donor